Dobar dan!  Ja sa Heidi. Kao mala ostala sam bez roditelja. O meni je brinula teta Deta . a kad sam imala pet godina me odvela djedu na planinu.

Djed je brinuo o meni. Živjela sam s njim u drvenoj kolibi, Brinula sam se o kozama, vodila ih na pašu, uživala brati cvijeće. Boravak na svježem zraku mi je jako godio . Puno sam se igrala i družila s kozarom Petrom.

Kad sam imala osam  godina, moja teta Deta  me odvela u Frankfurt da uz bolesnu djevojčicu Klaru naučim čitati i pisati. Klara nije mogla hodati, pa su je vozili u kolicima. Život u Frankfurtu  mi nije bio lijep jer sam stalno mislila na djeda, koze i planinu. Ubrzo sam se razboljela…

Što mi se dogodilo, kako sam pomogla Klari i jesam li ostala u gradu možete saznati ako pročitate ovaj poučan i zanimljiv roman Johanne Spyri.

Tako je započela obrada lektire Heidi pomoću plakata pričalice.  Na zanimljiv i kreativan način naša je Heidi pričala o sebi . Izrezali smo iz kartona otvor za lice, a oko lica smo nacrtali kosu, pa kad smo se predstavljali i  izgledali kao Heidi.

Bilo nam je jako zabavno!